понедељак, 5. август 2030.

Јеципетља

Добро дошли у Јеципетљин излог ручних радова! 

   На овом блогу биће постављани производи хекланог, штриканог и, могуће, још понеког стваралаштва. Уједно ће све урађено бити (у неком тренутку) доступно за продају. Уколико вам се неки рад допадне, и ви пожелите да га купите за себе или неком на поклон, моћи ћете да ме контактирате преко ове адресе:

   jecipetlja(at)gmail.com

   (ово (ат) је замена за @, а користим то ради заштите од ботова).

   Да ли је производ доступан или не - биће исписано испод слика. Радови ће бити, у највећој мери, јединствени, то јест непоновљиви. Два највећа разлога су та што не волим (ако не морам) да се понављам и што немам увек довољно материјала да урадим понављање.

   У нади да ће нам дружење свима бити лепо и корисно, срдачно вас поздравља

Јеципетља.

недеља, 20. децембар 2020.

Црвендаћ

 

Идући у сусрет Божићним радостима ми из недеље у недељу прослављамо празнике који су окренути породици. Материце, Детинци, Очеви, Свети Николај – све су то празници даривања и породичног заједничарења. Стога се и ова капа са ликом Црвендаћа придружује слављу јер је ова необична птица црвеног перја нашла своје место у једној Божићној причи.

Материјал: дупла капа без шава рађена је од вунице Alize Superlana klasik и украшена је перлицама и пуфнама од вештачког крзна

Величина: намењена је деци у узрасту од 2-3 године

 





 

уторак, 8. децембар 2020.

недеља, 6. децембар 2020.

Пијаца и/или излог

 

Сећате ли се бајке Х.Х. Андерсена под називом „Славуј“? То је прича о цару, који није знао какво благо има у својој земљи, док му на то други цар није скренуо пажњу. Био је то славуј и, заиста, цар је, једва га пронашавши, уживао у његовом појању на слободи. Затим га је ставио у кавез, али када му је онај други цар, у знак поштовања, послао механичког славуја, цар је живу птицу ослободио а он и дворани наставили су да уживају у појању механичке птице. После се цар разболео, златна птица се покидала и само је разноврсно појање славуја на слободи могло, и успело, да дигне цара са болесничке постеље.

Ако бисмо ова два славуја упоредили са ручним и машинским радом добили бисмо довољно сличности да се замислимо. Машински рад је попут механичког славуја: има своје предности, јер штеди можда руке и прсте, али оно са индустријске траке избацује само производе одређене садржине. Ручни рад је сличан живом славују и маштовитост особе не зависи од стручно подешених жица и шарафа које су у већини случајева немоћне да одговоре изазовима креативца и његове маште, али због ширег спектра деловања и утрошеног времена тај рад је много скупљи.

Али о каквом ручном раду се жели овде говорити? Да ли је ручни рад кад неко опара џемпер и наштрика чарапе и то продаје на пијаци за будзашто? Јесте, свакако, јер је реч о умећу. Међутим, тај рад се никад неће наћи ни близу модних писта. Дакле, и ручни рад подлеже одређеним критикама и вредновањима. Продаја чарапа од параног џемпера спада у пуко преживљавање. Том и таквом раду место и јесте пијаца. Али штогод се бољи материјал и умеће унесе у одређени производ, то и његова вредност расте и место излагања таквог производа, као и клијентела се мења. Да, то може да изгледа да сиротиња ради за богате, али постоји и друга страна медаље: богати желе оно што сиротиња има да понуди. Као што се из приложеног да видети овде, заправо, и нема богатих и сиромашних, будући да је свако богат у оном што има. Овде само долази до размене добара. Е сад ако неко има шта да понуди другоме, он, сходно томе, мора да нађе и одређену цену и то по могућности да обе стране буду задовољене разменом. Међутим, у тој размени постоје људи пијачари и стилисти.

Оду људи на пијацу и купе чарапе за триста динара и знају да су уштедели новац. Али цена и таквих чарапа, и поред тога што је од опараног џемпера, већа је због утрошеног времена које није наведено у цену из, рекло би се, неоправданог разлога – но, то купца на пијаци слабо дотиче; јер пијаца је место ценкања, прилагођавања и подилажења. Цена минималног рада износи око 184 динара нето. Шта мислите колико је времена потребно да се пар чарапа исплете?Да је и два сата то већ треба да је цена већа. Али потрошач који није учен да разликује вредности, и који је спреман да понизи продавца чарапа за ситан новац а да уједно сам буде преварен куповином брендираног пара чизама за сто евра, а које, притом, стижу из Сингапура где коштају једва десет евра, углавном спада у просечног пијачног конзумента. Он неће купити ручни рад у вредности која му с правом припада, јер он ту вредност не разуме. Зато ручни рад тражи познаваоца и поштоваоца уметности коју он представља. На велико чуђење можда многих, купац ручног рада са таквим предиспозицијама углавном ће бити - како рече једна креативка и власница неколико продајних локала по Канади - мушкарац. Он неће бити тај који ће потценити дело рукодељке. То ће, нажалост, пре урадити жене саме себи.

Због чега то жене раде, озбиљно је питање.

Да ли су можда грешком забасале у неку од група где не би требало да буду?

Било како било, и како год ко изволео да угађа себи, рад креативца се мери: утрошеним временом, врстом материјала потребним за израду, рекламом, утрошеном струјом, ауторством...

И оно бира своје место излагања и клијентелу.

Аутор: Јеципетља и Шњива Ексклузива

 

недеља, 16. август 2020.

Лептирићу шаренићу

Дечји комплетић је рађен од увозне вунице (25% вуна, 75% акрил) и састављен је од дупле капе и кружног шала. Украшен је везеним лептиром.




петак, 14. август 2020.

Плетена капа "Совица"

 Рађена је од увозне вунице (25% вуна, 75% акрил). Намењена је дечјем узрасту.



субота, 4. јул 2020.

Клевер


Хаљина „Клевер“ рађена према моделу Ванесе Монторо
Материјал: мешавина памука и акрила (Lanoso cotonax)
Величина: за узраст до две године
Одржавање: ручно прање на умереној температури и пеглање преко влажне крпе
Тежина: нешто јаче од 100 грама